Korekcije transfernih cena
Kompenzacijsko usklađenje može biti posledica činjenice kako u vreme definisanja transferne cene, poreski obveznik nije imao na raspolaganju informacije o uporedivim nekontrolisanim transakcijama. Prema tome, kompenzacijsko usklađenje omogućava obvezniku da „ispravi” razliku između cene primarno zaračunate i cene za koju se smatra da je u skladu sa principom „van dohvata ruke”, u svrhe plaćanja adekvatnog iznosa poreza na dobit. Jedan od najznačajnijih rizika kod sprovođenja kompenzacijskog usklađenja je da ono može dovesti do dvostrukog oporezivanja (neslaganje dve poreske jurisdikcije oko sprovođenja usklađenja). Prema opštim pravilima (EUJTPF), kompenzacijsko usklađenje trebalo bi biti prihvaćeno ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
- Poreski obveznik preduzeo je razumne napore kako bi cena bila u skladu sa principom „van dohvata ruke” pre i za vreme kontrolisane transakcije (odnosno da je definisao transfernu cenu na temelju informacija koje su mu u tom trenutku bile na raspolaganju);
- Usklađenje je sprovedeno simetrično u obe poreske jurisdikcije (npr. jednom društvu prihod, drugom u istom iznosu rashod);
- Poreski obveznik ima konzistentnu politiku transfernih cena;
- Poreski obveznik sproveo je usklađenje pre podnošenja poreskog bilansa;
- Ako jedna od jurisdikcija to zahteva, poreski obveznik je u obavezi da objasni razliku između tržišne cene i one zaračunate u kontrolisanoj transakciji.
Osim kompenzacijskog usklađenja koje se sprovodi u dve ili više jurisdikcija, poreski obveznici u RH i RS imaju mogućnost sprovođenja korekcija cena kroz poreski bilans (jednostrano). U nastavku sledi pregled načina sprovođenja korekcija transfernih cena u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji.
